Dobro dosli u Grabovicu

Данас у 18.00 гледам РТС, интервју из Аустралије, новинар Раде Берак, размишљам...Берак? Да није наш? Да, баш он Радојица Мићиницин унук, Зовем дјецу, Еј овај је из Грабовице, како објаснити, гдје је Грабовица гдје Аустралија. Снађох се некако, рекох Ступар му је ујак, АХА Онда нешта схватише, Тек ја, враћам филм. фудбал на мале голиће на Бранковој Луци испод цесте, гледајући њега, размишљам, Мали је свијет али је велика ГРАБОВИЦА.

Поздрав за Радојицу, наше Петровиће ја ујака Миладина и његове у Аустралији.

МПЗеко.

Затворена пошта у Грабовици

9 децембар 2011

Још једна лоша вијест из Грабовице:

Обавјештавамо вас да ће од 01. децембра 2011.године, трајно престати са радом помоћна пошта 78227 Грабовица, која припада Радној јединици за поштански саобраћај Бања Лука

''Поште РС''

ПОЗДРАВ

23 новембар 2011

Велики ПОЗДРАВ за младу бабу Цицу Нарић

Милена Каламанда

ТУЖНА ВИЈЕСТ

17 новембар 2011

ОБАВЈЕШТАВАМО СВЕ ГРАБОВЧАНЕ И ГРАБОВЧАНКЕ, СВЕ ОНЕ КОЈИ СУ ГА ПОЗНАВАЛИ ДА ЈЕ ОВОЗЕМАЉСКИ ЖИВОТ ЗАВРШИО и ПРЕМИНУО 19.11.2011.Г.

ПЕТРОВИЋ (МИТРА) ЉУБО

1939.-2011

ИМЕНОВАНИ ЈЕ ПРЕМИНУО У ШВАЈЦАРСКОЈ,ГДЈЕ ЈЕ ЖИВИО И РАДИО И ПЕНЗИЈУ ЗАРАДИО, АЛИ КОЈИ СВОЈУ ГРАБОВИЦУ НИКАДА НИЈЕ ЗАБОРАВИО. ДОЛАЗИО ЈЕ РЕДОВНО, И СВАКО ЉЕТО ПРОВОДИО У ЗАВИЧАЈУ,УРЕЂУЈУЋИ СВОЈ ДОМ,КОЈИ ЈЕ ОДМАХ УЗ ЦРКВУ, ЗА КОНАЧАН ПОВРАТАК.

ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ,ПОЧЕО ЈЕ ПРИПРЕМАТИ И ВЈЕЧНИ ДОМ.КАЖЕ,НЕЋУ ДА СЕ ДРУГИ МУЧЕ КАДА ОДЕМ НА ОНАЈ СВИЈЕТ. ОВОГА ЉЕТА НИЈЕ ДОШАО У СВОЈУ ГРАБОВИЦУ.ОПАКА БОЛЕСТ ГА ЈЕ ПОЧЕЛА НАГРИЗАТИ ЈОШ ПРОШЛЕ ЗИМЕ.НИЈЕ СЕ ПРЕДАВАО. БОРИО СЕ СВОМ СНАГОМ, ЈОШ САМО ОВА ТЕРАПИЈА ДА ПРОЂЕ И ЕТО МЕ КУЋИ,ГОВОРИО ЈЕ, ЈАВЉАЈУЋИ СЕ ИЗ ТУЂИНЕ. МЕЂУТИМ,КАО И МНОГИ ДРУГИ БИТКУ ЈЕ ИЗГУБИО.ПРКОСЕЋИ СМРТИ СА БЛАГИМ ОСМИЈЕХОМ ,НАПУСТИО ЈЕ ОВОЗЕМАЉСКИ ЖИВОТ ЗАДОВОЉАН ПОСТИГНУТИМ.

СВИ КОЈИ ГА ЗНАЈУ, ЗНАЈУ ДА СМО ИЗГУБИЛИ

ЧЕСТИТКА

Новембар 14 2011

Срећну Крсну Славу Св. Козме и Дамјана куму Ратку и осталим Крчићима, Тичићима, Мијићима, Берацима и другим грабовчанима који је славе и послужују пожелио је М.П.Зеко из Цириха

Писмо сајту Грабовице

5 новембар 2011

ОПЕТ ЈА УРЕДНИИК СЕ НАЉУТИО на мене ЗБОГ ПАР ПОСТАВЉЕНИХ ПИТАЊА (СА ОДГОВОРОМ) ПА ЈЕЛ ВАС НИЈЕ СРАМОТА ВЕЛИЧАТЕ Милу КОЈИ ЈЕ СВЈОУ КУЋУ оставио у ГРАБОВИЦИ Гдје је СВЕ ТО Мого ПРЕЗЕНТОВАТИ;? Сад у Свим НОВИНАМА;. МИЛЕ У СЛАТИНИ;? ШТОЋЕ Доље: Миле

ДОДАТНИ КОМЕНТАР: ЈЕЛ Миле избјеглица РАЗВИЈАТЕ ТУРИЗАМ ГРАБОВИЦЕ Миле У СЛАТИНИ:? реците МИЛИ ДА НЕ НОСИ НАШУ ДЈЕДОВИНУ

З.

ОТЕТО ОД ЗАБОРАВА

OTETO OD ZABORAVA

Грабовица 2 новембар 2011

НЕИМАР МИЛЕ ЂЕКАНОВИЋ ЈЕ ПОНОВО БИО У АКЦИЈИ.ПОЗНАТ КАО ЗАЉУБЉЕНИК У ПРИРОДУ , НАРОДНУ ТРАДИЦИЈУ И ОБИЧАЈЕ ОВОГА ПУТА СЕ ОДЛУЧИО НА ХРАБАР ПОДУХВАТ.

НИЈЕ МОГАО ДА ГЛЕДА КАКО ПРЕД НАШИМ ОЧИМА НЕСТАЈУ ПОД ЗУБОМ ВРЕМЕНА ЈЕДАН ПО ЈЕДАН ДРВЕНИ ОБЈЕКАТ У КОЈИМА СМО МНОГИ РОЂЕНИ ,И ЗА КОЈЕ НАС ВЕЖУ МНОГЕ УСПОМЕНЕ ,И ЛИЈЕПЕ И РУЖНЕ ,АЛИ КОЈЕ ПОДСЈЕЋАЈУ НА НА НЕКО ПРОШЛО ВРИЈЕМЕ КОЈЕ ИПАК ТРЕБА НА НЕКИ НАЧИН ЗАПИСАТИ И ОСТАВИТИ НОВИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА КАО ПЕЧАТ ТОГ ВРЕМЕНА.

МИЛЕ НИЈЕ МОГАО ГЛЕДАТИ, ПА ЈЕ ЈЕДАН СТАРИ ОБЈЕКАТ КОЈИ СЕ ВЕЋ БИО ПОЧЕО РУШИТИ,ПРЕСЕЛИО ИЗ ЗАВИЧАЈА -ГРАБОВИЦЕ У КОТОР-ВАРОШ ,ПОРЕД СВОЈЕ НОВЕ МОДЕРНЕ КУЋЕ,ОБУКАО ГА У НОВО РУХО ,А ЗАДРЖАО СТАРИ ИЗГЛЕД И АРХИТЕКТУРУ И ДОБИО РЕЗУЛТАТ КОМЕ МОЖЕМО СВИ ДА СЕ ДИВИМО, И ОВАКО ПРЕКО ОВЕ ФОТОГРАФИЈЕ,

ИЛИ УЖИВО ,КОД ЊЕГА, УЗ КАФИЦУ,ГУСЛЕ И ОГЊИШТЕ, УЗ ПОДСЈЕЋАЊА НА СТАРА,

НЕ ТАКО ДАВНА, АЛИ ИПАК ПРОХУЈАЛА ВРЕМЕНА.

У ИМЕ СВИХ ВАС И НАС КОЈИ СМО ЗАЉУБЉЕНИЦИ У ТРАДИЦИЈУ И ОБИЧАЈЕ ,АЛИ КОЈИ НИСМО ОДВАЖНИ КАО МИЛЕ, ДА И САМИ НЕШТО ОВАКВО ИЛИ СЛИЧНО УРАДЕ

М.Ђ.

Поносни чувар традиције

Текст бањалучког ‘’Фокуса’’ о Мили Ђекановићу, просвјетном раднику из Грабовице, који сада живи у которварошком насељу Слатина

ГРАБОВИЦА, 24. октобра - Миле Ђекановић, просвјетни радник из которварошког приградског насеља Слатина деценијама сакупља предмете који су коришћени у прошлости у домаћинствима подвлашићког краја.

Овај вриједни сакупљач старина недавно је у Слатини изградио и етно-кућу, а већ годинама у свом дворишту, које је међу најљепшим у Котор Варошу, има етно-галерију, коју краси прелијепа фонтана.

- Етно-кућа је уређена са стилом. У једном дијелу је посуђе које су користиле наше баке и прабаке, у другом одјећа и старе књиге, а у трећем алатке. Посјетиоци имају прилику да виде и једну стару натру, која је некада коришћена за израду поњавица, као и кошнице од прућа. Надам се да ће моја етно-кућа ускоро бити дио туристичке понуде овог дијела Српске - прича Миле.

Већина старих предмета који су изложени у етно-кући и етно-галерији, донесени су у Слатину из Грабовице, родног села Миле Ђекановића.

- Поносан сам на Грабовицу, на моје коријене и срећан сам што сам, уз помоћ пријатеља, познаника, мојих ученика и родбине, успио да прикупим бројне старине које су некада коришћене у сеоским домаћинствима. Многи стари предмети, које сада можете видјети у мојој етно-кући, били су заборављени у подрумима и на овом мјесту коначно су угледали свјетлост дана - каже Ђекановић.

Истиче да се свакој старини коју добије на поклон обрадује, а посебно је поносан на сабљу коју је за успоменуо добио од покојног оца Недељка, једног од најугледнијих Грабовчана, додајући да ће је једног дана поклонити сину.

- Отац је сабљу добио од мог дједа, али нико не зна из којег периода је та старина. У дворишту породичне куће у Слатини поставио сам и стари ракијски казан са чабром и котлом од бакра. Казан је велика атракција и привлачи пажњу - каже Миле.

Вриједни сакупљач старина тврди да се посљедњих година и већина европских земаља окреће етно-туризму, додајући да је то својеврсна развојна шанса долине Врбање и подвлашићког краја, која се мора искористити.

- Имам рођаке и пријатеље који живе у Италији, Њемачкој, Холандији и Норвешкој и они ми причају да је етно и сеоски туризам у тим земљама прави хит и да доносе велики профит туристичким радницима. Надам се да ће се и код нас бити више интересовања за изградњу етно-села, која би уз наша традиционална јела била прави мамац за туристе - наглашава Миле Ђекановић.

Миле Ђекановић, наставник у Основној школи "Свети Сава" у Забрђу, посљедњих двадесетак година бави се и сакупљањем народних умотворина. Недавно је промовисао своју прву књигу "Огњиште народне мудрости" у којој су записане мудре мисли његових комшија, пријатеља и људи које је намјерно или случајно сретао.

Д. ЂУРИЋ

Скупштина Еколошког покрета

Skupstina Eko opstanka1_2

У Грабовици код Котор Вароши одржана Скупштина Еколошког покрета ''Еко-опстанак''

Санкције против загађивача

КОТОР ВАРОШ, 19. октобра - Крајње је вријеме да инспекцијске службе на општинском и на републичком нивоу почну предузимати радикалније мјере против привредних система и грађана са подручја Котор Вароша, за које се утврди да уништавају животну средину.

Речено је ово на редовној Скупштини Еколошког покрета ''Еко-опстнак'', која је одржана у Грабовици код Котор Вароша.

Которварошки еколози поручили су да највећи загађивачи што прије морају бити лоцирани и санкционисани у складу са важећим законима и најавили покретање јавне кампање, која ће бити усмјерена ка охрабривању грађана да инспекцијим службама пријављују загађиваче.

-Чинимо све како би на виши ниво подигли еколошку свијест грађана, али је то, бар за сада, веома спор процес. Јасно је да апели и молбе, које шаљемо несавјесним појединцима немају одјека и да се инспекцијске службе морају значајније укључити у рјешавање овог проблема – сматра Мишо Петровић, предсједник ''Еко-опстанка''.

Према његовим ријечима, Локални еколошки акциони план Котор Вароша, који је усвојила општинска скупштина, прецизирао је правце, које треба слиједити, како би се побољшао еколошки статус тог дијела Српске.

-Имамо одличну сарадњу са општинском управом Котор Вароша и у наредном периоду ћемо покушати да заједнички дјелујемо, како би стали у крај загађивачима. Еколози из которварошког краја у току ове године организовали су много акција чишћења зелених површина и корита ријека на цијелом општинском подручју, како би и на тај начин подстакли грађане да чувају животну средину – истиче Петровић.

На редовној Скупштини ''Еко- опстанка'' затражено је да се више пажње посвети заштити комплекса око градске плаже на Бјелинама, као и да се ОШ ''Петар Кочић'' из Шипрага упути захтјев за уступање недавно затворене подручне школе у Грабовачкој Ријеци еколозима из Котор Вароша, који би тај објекат санирали и користили за организовање еколошког кампа.

Извор: Дневни лист ''Фокус''

Писмо посјетиоцима Сајта Грабовице

МАЛО ВРЕМЕНА УГРАБИХ да видим ПРЕКО САЈТА Шта Има Ново у ГРАБОВИЦИ.
БАш ми је ДрАГО Да је ОРГАНИЗОВАНА АКЦИЈА чишћења корита ријеке ГРАБОВАЧКЕ.
Поздрављам СВЕ УЧЕСНИКЕ АКЦИЈЕ. поздрав

Драгољуб ИЗ СИДНЕјА

Писмо посјетиоцима Сајта Грабовице

21 IX 2001

Свим Грабовчанима од срца честитам Рождество Пресвете Богородице, сеоску славу и вашар који је вековна традиција у "најлепшем селу на свету". Ја ћу јутрос отићи у моју парохијску цркву Свети Сава у Мелбурну да запалим свећу за све покојне Грабовчане а нарочито оне страдале у последњем рату...

Раде Берак, Мелбурн – Аустралија

· Преминуо Голуб Миљановић

Тужна вијести из Новог Сада

ГРАБОВИЦА, 18. септембра

- Након краће болести, у Новом Саду је 16. септембра преминио ГОЛУБ МИЉАНОВИЋ.

Голуб је рођен 05.11.1922. године у селу Миљановићи у Грабовици од оца Михајла (1897-1946) и мајке Петре рођене Маџарић (1899-1957).

Голуб је иначе био најстарији Грабовчанин, а сахрањен је данас, уз присуство родбине, бројних пријатеља и комшија на гробљу у Буковцу.

О Голубовом животу у кратким цртама можете прочитати овде

Уредништво Сајта Грабовице изражава најдубље саучешће Голубој кћерки Томки Миљановић, професору на Природно - математичком факултету Универзитета у Новом Саду, која је дала немјерљив допринос унапређењу нашег Сајта и пронијела име Грабовицве широм свијета, другој кћерки Перки и синовима Миловану и Жарку

Горан Ђурић

· Заблистала зелена љепотица (2)

Очишћено још 1.500 метра корита Грабовачке Ријеке

ГРАБОВИЦА, 19. Септембра - У Грабовици, код Котор Вароша, у претходна два дана организована је друга овогодишња акција чишћења корита Грабовачке ријеке. Очишћено је око хиљаду и по метара корита, а уређене су и обале Грабовачке ријеке. У акцији су учествовали мјештани и чланови Еколошког покрета "Еко-опстанак".

- Недавно смо очистили око три километра корита Грабовачке ријеке, а након ове акције комплетно корито је очишћено, смеће из ријеке запаљено, док је пластика и стакло одложено на посебне локације. Наредног викенда уредићемо комплекс око ушћа Грабовачке ријеке у Врбању - каже Мишо Петровић, предсједник Еколошког покрета "Еко-опстанак", а пише бањалучки дневни лист ‘’Фокус’’

Према његовим ријечима, корито је било у очајном стању, јер мјештани деценијама отпад из домаћинстава бацају у ријеку, пошто Грабовица није обухваћена организованим одвозом смећа.

- Било је и много дивљих депонија око ријечног корита, као и грађевинског отпада који су неодговорни појединци истресали. Након ове акције, можемо с поносом рећи да је Грабовачка ријека сада једна од најчистијих ријека у овом дијелу Српске - истиче Петровић.

Предсједник Еколошког покрета "Еко-опстанак" изразио је наду да ће примјер Грабовчана слиједити мјештани осталих насеља у долини Врбање и додаје да ће которварошки еколози подржати сваку акцију чишћења и уређења ријечних корита.

- Тамо гдје се грађани не организују "Еко-опстанак" ће самостално организовати акције чишћења ријека. Готово све притоке Врбање у которварошком крају су препуне отпада и представљају својеврсна одлагалишта смећа. Тај проблем се што прије мора ријешити и и надам се да ћемо у акцијама чишћења ријека имати подршку општинске управе, која је овакве и сличне акције увијек подржавала - додаје Петровић.

Он је подсјетио да је Еколошки покрет "Еко-опстанак" припремио пројекат "Заштита Врбање и њених притока", који ће до краја ове године бити достављен Фонду за заштиту животне средине Републике Српске, Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију, као и међународним донаторским организавијама, које дјелују на овим просторима.

- Чишћење корита Грабовачке ријеке био је својеврсни пилот пројекат, који нам је трасирао пут за организовање сличних акција у осталим которварошким насељима. Показали смо да се ове акције могу успјешно организовати и да су резултати изузетно добри. Овај дио Републике Српске надалеко је познат по прелијепим ријекама, које су богате рибом и јасно је да се тај огроман потенцијал мора што прије ставити у службу унапређења сеоског и риболовног туризма - наглашава Петровић.

Д. ЂУРИЋ

фото запис

· Заблистала ријека

Бањалучки дневни лист ''Фокус'' пише о уређењу обала Грабовачке Ријеке

ГРАБОВИЦА, 13. Септембра

- Чланови Еколошког покрета "Еко-опстанак" из Котор Вароша, ученици Основне школе "Петар Кочић" и мјештани овдашњег села Грабовица, очистили су у претходна два дана корито Грабовачке Ријеке, притоке Врбање, у дужини од око три километра. У акцију чишћења укључили су се и Грабовчани који тренутно живе у Котор Варошу и Бањој Луци.

- Задовољни смо урађеним у Грабовици и чинићемо све како би се до краја ове године организовале акције чишћења корита свих ријека у которварошком крају. Грабовачка Ријека је годинама била својеврсно одлагалиште отпада, али се надамо да ће се након ове акције, на виши ниво подићи еколошка свијест грађана и да отпад из домаћинстава више неће бацати у корито ове прелијепе ријеке - каже Мишо Петровић, предсједник Еколошког покрета "Еко-опстанак".

Петровић напомиње да је већи дио отпада, који је у претходна два дана извађен из корита Грабовачке Ријеке, запаљен у претходно ископаним рупама, док су пластика и стакло одложени на посебне локације.

- Позваћемо људе из Комуналног предузећа "Бобас" из Котор Вароша да пластику и стакло одвезу својим возилима. Надамо се да ће подручје Грабовице, али и околна села, ускоро бити обухваћено организованим одвозом смећа и да грађани више неће бацати отпад из својих домаћинстава у ријечна корита. Био би то значајан допринос унапређењу еколошког статуса которварошког краја - сматра предсједник "Еко-опстанка".

Према његовим ријечима, еколози из Котор Вароша припремили су пројекат заштите Грабовачке Ријеке, који ће бити достављен Фонду за заштиту животне средине РС, али и међународним донаторским организацијама, које дјелују на овим просторима.

- Пројектом је предвиђена изградња купалишта на Грабовачкој Ријеци, изградња четири надстрешнице, као и уређење комплекса поред ушћа Грабовачке Ријеке у Врбању. Сличан пројекат смо већ реализовали у Српској Дубокој - напомиње Петровић.

Мјештани Грабовице, који су учествовали у чишћењу корита Грабовачке Ријеке, позвали су Комуналну полицију да почне предузимати радикалније мјере против особа за које се утврди да бацају отпад у ријеку.

- Често смо свједоци да неодговорни појединци из Котор Вароша у приватним возилима довозе отпад из домаћинстава и бацају га у Грабовачку Ријеку. Дешавало се да се у камионима приватних фирми овдје довози грађевински отпад, који се истреса поред обала Грабовачке Ријеке - тврде мјештани.

Д. ЂУРИЋ

· Мушка вода два дана помаже

ГРАБОВИЦА, 12. Септембра

Прича бањалучког листа ‘’Фокус’’ о Бојића врелу у Грабовици

- Грабовица је надалеко је познато по Бојића врелу. Старији мјештани тврде да је вода са Бојића врела љековита, а да највише помаже онемоћалим мушкарцима. Због тога су је и прозвали мушка вода. Грабовчани истичу да захваљујући Бојића врелу у њиховом селу нема импотентних мушкараца, а да су Грабовчанке срећне и задовољне.

- По грабовачку виагру свакодневно долазе људи са свих страна. Недавно су на Бојића врело долазили људи из Посушја, који су се распитивали о могућности да се ова божја благодет пакује и продаје - прича Димитрија Павловић, пензионисани просвјетни радник.

Pokojni Nedjo Lujic pored Bojica vrela

Павловић тврди да свако старије мушко чељаде које се напије воде са Бојића врела може наредна два дана квалитетно извршавати своје брачне обавезе.

Пок Неђо Лујић

код Бојић-врела

- Након два дана поново се напију природне виагре с Бојића врела и опет су као сиви тићи. Задовољни и они и њихове супруге. Након што се напију воде с овог нашег извора, и осамдесетогодишњаци се почну пењати на грабовачка брда - каже Павловић.

Додаје да је комплекс око Бојића врела одувијек био мјесто за разговор умних глава из Грабовице, али и прави мали рај за заљубљене парове, који су ашиковали уз жубор воде и цвркут птица.

Мјештани Грабовице причају да на Бојића врело не долазе само онемоћали мушкарци, већ и људи који имају проблема са слузокожом очију и са кичмом.

- Двије године сам имао проблема са кичмом и вратом. Болови су били несносни, па се више нисам могао кретати. Од пријатеља сам чуо за љековита својства воде са Бојића врела и замолио их да ми донесу два галона воде. Супруга ми је правила облоге од воде са Бојића врела, а касније масирала и болови су убрзо нестали. Од тада бар једном недељно долазим у Грабовицу и носим по двадесетак литара воде кући. Сада је користим само за пиће, јер подстиче апетит - истиче Живко Макарић (58) из Бања Луке.

Макарић кроз смијех каже да је чуо како вода са Бојића врела помаже мушкарцима који имају проблема с потенцијом, али да он тих проблема још увијек нема.

- Ако будем имао проблема те врсте, нећу се устручавати да пијем дневно и по 10 литара ове воде. Сјећам се када сам први пут с галонима дошао на Бојића врело како су ме мјештани посматрали. Вјероватно су мислили да сам онемоћао и да зато долазим. Једва сам их убиједио да воду користим због проблема са кичмом. Говорили су ми како у мојим годинама није проблем признати да се има проблема с потенцијом и објашњавали да грабовачка виагра, како је одмиља овдје зову, најбоље дјелује ако се пије рано ујутро - присјећа се Макарић.

Додаје како је у Грабовици чуо да је воду с Бојића врела за вријеме турске владавине користио и један травнички бег, који је у 71. години постао отац.

Иначе, мјештани Грабовице тврде да Бојића врело, склупчано испод граба старог више од 100 година, никада није пресушило.

Д. ЂУРИЋ

· ПИТАЊЕ НЕПОЗНАТОГ ПОСЈЕТИОЦА

Поздрав! Само мене занима како ће те да дођете до Благојевића и Грабовачке Ријеке, пошто нећете моћи да пређете преко моста у Каламандима. Хеликоптер или тако нешто Или преко Травника?

· Ниче инфраструктура

Текст бањалучког дневног листа ‘’Фокус’’ о инвестицијама у Грабовици

У которварошком селу Грабовица завршена је иградња два моста на Врбањи, у Лујићима и Мирковићима, а у функцију је пуштен и бетонски мост на Грабовачкој ријеци, као и мост према Благојевићима.

- Новац за изградњу мостова у Лујићима и Мирковићима обезбједила је Општина Котор Варош и Влада Републике Српске, док је изградњу мостова на Грабовачкој ријеци и према Благојевићима самостално финансирала локална управа - каже Раденко Ђукић, предсједник Савјета МЗ Грабовица.

Ђукић истиче да су, прије изградње бетонских мостова, становници Лујића и Мирковића користили дрвене мостове, који су били у веома лошем стању, због чега је била угрожена и безбједност људи који су преко њих прелазили.

- Преко тих мостова прелазили су годинама и школарци, који похађају наставу у ОШ "Петар Кочић'' у Грабовици, па смо инсистирали да изградња мостова почне што прије. Општинска управа је разумјела наше проблеме и уврстила изградњу мостова у приоритетне инвестиције - наглашава Ђукић.

Према његовим ријечима, Грабовица је недавно добила и савремени водовод, на који ће бити прикључено више од 200 домаћинстава, а вриједност комплетне инвестиције је око 400.000 КМ.

- Воду из новог водоводног система добило је око 70 одсто домаћинстава у грабовачком крају, а планирано је да се након реализације друге фазе изградње водовода на мрежу прикључе и домаћинства у Српској Дубокој, Цјетовици и у Каламандама - напомиње Ђукић.

Предсједник Савјета МЗ Грабовица подсјећа да је прије десетак дана у функцију пуштена и нова расвјета око школског игралишта у центру села, додајући како је планирано да се ускоро изгради улична расвјета у Брљићима.

- Расвјету би требало да добије и Царево Поље, а у Грабовачкој Ријеци требало би да буде асфалтирано још око 500 метара пута, који то насеље повезује с регионалном саобраћајницом Ободник - Крушево Брдо. Планирана је и изградња тротоара у центру села - рекао је Ђукић.

Из Савјета МЗ Грабовица поручују како ће им један од приоритетних циљева у наредном периоду бити унапређење туристичке понуде села. Истичу да се у Грабовици налази надалеко познати парк природе Скакавац, који свакодневно походе групе туриста из Српске и региона, додајући да то село има све неопходне услове за ловни и риболовни туризам.

Д. ЂУРИЋ

ФОТО ЗАПИС

· Бисер нетакнуте природе

Парк природе "Скакавац" у Српској Дубокој, код Котор Вароша, ових дана је стјециште туриста и љубитеља нетакнуте природе из свих дијелова Српске

Парк природе "Скакавац" у Српској Дубокој, код Котор Вароша, ових дана је стјециште туриста и љубитеља нетакнуте природе из свих дијелова Српске. У љепотама водопада Скакавац и бисерно чисте ријеке Дубоке, која се на Микановићу улива у Врбању, у току јуна и јула уживали су и туристи из Хрватске и Србије, који су у десетак огранизованих група походили парк природе подно Кузмића.

У Парку природе "Скакавац" екипа "Фокуса" у петак је затекла групу планинара из Новог Сада и Зрењанина, који сваке године у августу походе природне љепоте которварошког краја.

- Били смо на Вилењским врелима, посјетили Крушево Брдо и данас смо овдје поред водопада Скакавац. Ово је заиста прелијепо мјесто, које нас увијек изнова изненади својом љепотом. Видим да су стазе до водопада уређене и означене, а радује ме то што увијек овдје видим много људи, који долазе са свих страна да би уживали у чарима нетакнуте природе - каже Мирко Алемпијевић, планинар из Зрењанина.

Мишо Петровић, предсједник Еколошког покрета "Еко-опстанак", каже да људи, који једном дођу у Парк природе "Скакавац" поново се враћају тој оази.

- Захваљујући подршци локалне управе и холандске организације "СНВ", уредили смо комплекс око водопада Скакавац, изградили надстрешницу и прилазне путеве - каже Петровић.

Он истиче да ће еколози из Котор Вароша у наредном периоду инсистирати да се обнови пут, који "Скакавац" повезује с регионалном саобраћајницом Ободник - Крушево Брдо, додајући да се треба размишљати и о изградњи смјештајних капацитета за туристе, који посјећују овај бисер створен да сви у њему уживају.

Начелник Котор Вароша, Недељко Кнежевић, напомиње да неће изостати подршка локалне управе пројектима унапређења туристичке понуде Парка природе "Скакавац", напомињући да се туризму у наредном периоду мора посветити више пажње.

- Све туристичке потенцијале которварошког краја морамо ставити у службу развоја овог дијела Републике Српске. Ради се о захтјевном послу, који тражи много труда и енергије, али се надам да ће се уложени труд брзо исплатити. Туристичку понуду Котор Вароша морамо обогатити и прилагодити потребама туриста из Српске и региона - наглашава Кнежевић.

Д. ЂУРИЋ

Извор: Дневни лист ‘'Фокус''

· Шта има ново у Грабовици?

Септембар 9 2011

Шта има ново у Грабовици?

Рада М.

· postali smo brojniji za jos jednu grabovcanku

22 август 2011

Dana 23.7.2011.godine

postali smo brojniji za jos jednu grabovcanku

Zahvaljujemo se svima koji su dosli da nam uvelicaju

ovo nase slavlje.

Dosli su iz Srbije,Slovenije,Italije,Austrije,Njemacke,

Svicarske,Holandije,Norveske,

pa cak i iz daleke nam Australije.

Jos jednom hvala.M.P.Zeko.

· pozdrav od DRAGOLJUBA i MILENE PETROVIC

21 avgust 2011

Zdravo urednici sajta. Zelio bih da se zahvalim familiji i prijateljima koji su me lijepo docekali i ugostili
za vreme mog boravka tamo izmedju 29. Juna i 11 Augusta. Sve je bilo predivno i nadam se da cemo se opet vidjeti.
Jos jedan pozdrav od DRAGOLJUBA i MILENE PETROVIC. SYDNEY.

ОСТАЛЕ НОВОСТИ

ARHIVA NOVOSTI ПОШАЉИТЕ ВАШУ НОВОСТ

ENGLISH