|
На
северним
падинама
планине
Влашић, на десетом
километру
пута
Кнежево-Имљани,
на
надморској
висини од
око 800 метара
налазило се старо
село
Миљановићи.
Било је
опкољено
брдима и
граничило
је са источне
стране са
Подгорјем,
на југу са
Лукама, са
западне
стране са
Видовићима
и на северу
са
Ђукарићима. Оно
је засеок
села
Грабовице,
која
припада
општини
Котор Варош. Иако
се налази на
Котор
Варошкој
општини, због
удаљености
од ње око
тридесет
километара,оно
је било више
ослоњено и
повезано са суседном
општином
Кнежево
(ранији
назив Скендер
Вакуф).
Миљановићи
су од месне
заједнице
Грабовица
удаљени
десет километара,
од Шипрага
петнаест
километара,
а од Бања
Луке која је
била
седиште
среза,
шесдесет
километара. Са
Грабовицом,
Шипрагама и
Котор
Варошом село
никад није
било до
краја
повезано добрим
путем. Пут
је из ових
места према
селу стизао
само до Лука,
докле је
некад ишла и
пруга, којом
се у време
Аусто-Угарске
одвозила
шума. Од Лука
до овог и
других
засеока
села Грабовице
водиле су
шире стазе
којима се
могло стићи
пешке или на
коњима. Са
општином
Скендер
Вакуф село
је повезано
путем који
је просечен
у пролеће 1976.
године, када
су се његови
становници
удружили и
добровољним
радом и
новчаним
прилозима,
направили
пут.
|
|
|
Двоје
Миљановића
доктори
наука
|
|

|
|
Томка
Миљановић
|
|

|
|
Бранко
Миљановић
|
|
|
Томка
Миљановић је
одбранила
докторску
дисертацију
из биологије
на
Природно-математичком
факултету у
Новом Саду 2000.
године. Она
је прва од
Миљановића
стекла
факултетску
диплому, а
затим и магистрирала
из области
биологије 1996.
године.
Бранко
Миљановић је
одбранио
докторску
дисертацију из
биологије
на Природно-математичком
факултету у
Новом Саду 2006.
године. Магистарску
тезу из
биологије
одбранио је
2001. године на
истом
факултету.
Обоје
су
професори
на Природно-математичком
факултету у
Новом Саду.
|
|
|
|